Poklanjamo “Match worn” dres fudbalskog kluba “Fulham” (Lukić), koji je @sasalukic_ nosio na utakmici Premier lige protiv Notingem Foresta 15.2.2025. u Londonu i nakon koje je proglašen igračem utakmice. 🏴
Hvala @sasalukic_ na donaciji.
Poklanjamo vam i originalan dres fudbalskog kluba “Real Betis” (Isco) 🇪🇸
Takođe vam poklanjamo i repliku dresa fudbalskog kluba “Liverpool” (Szoboszlai).
Donator dresa je želeo da ostane anoniman.
Četvrta nagrada za humanost je majica donirana od strane @football_codex
Hvala na donaciji.
Za učešće je potrebno:
1. Poslati SMS za pomoć/lečenje odrasle osobe ili deteta po Vašem izboru (na broj telefona humanitarne organizacije po Vašem izboru).
Maksimalno 5 poruka se računa za učešće, ali Vi možete poslati i više.
Sačuvajte dokaz o uplati.
2. U komentaru označite barem jednog prijatelja
(maksimalan broj komentara je 5).
3. Zapratite @dres_za_sms
NAPOMENA: Svaki komentar koji ostavite mora biti propraćen humanitarnim SMS-om, koji je poslat u periodu trajanja akcije.
PRIMER: Ako ostavite 5 komentara = pošaljite 5 humanitarnih SMS-ova.
Poželjno je da podelite ovu objavu i da pozovete prijatelje da nam se pridruže.
Humanitarna akcija traje od 13. do 18. 11. 2025. godine, a nakon toga sledi izvlačenje dobitnika.
Dobitnik broj 1 dobija prvi navedeni dres, dobitnik broj 2 dobija drugi navedeni dres, dobitnik broj 3 dobija treći navedeni dres, a dobitnik broj 4 dobija majicu.
Mogu učestvovati stanovnici 🇷🇸🇧🇦🇲🇪🇭🇷
Zabranjeno je učešće jedne osobe sa više profila.
Svaki pokušaj malverzacije će javno biti prikazan sa svim detaljima.
Hvala @smitmartin__ na vizualu.
Zahvaljujemo se svim profilima na deljenju naših humanitarnih akcija i pomoći u promociji istih.
Priče
U zapadnom Londonu, učitelj i crkveni staratelj su formirali 1879. godine klub u crkvi Svetog Andreja u Fulamu. Prioritet kluba je bio kriket ali je tim osvojio amaterski trofej kupa Zapadnog Londona i od tada je fudbal postao broj jedan sport.
Dvadeset godina nakon osnivanja kluba naziv je skraćen u onakav kakvog gani danas znamo, Fulam fudbalski klub. Kako je klub napredovao na svim poljima bilo je potrebno da se pronađe i novi teren. Novi teren je pronađen na obali Temze gde je klub delio teren sa lokalnom ragbi ekipom. Prvu svoju utakmicu na svom Krejven Kotidžu klub je odigrao 1896. godine što je omogućilo klubu dalji napredak i već tada su igrači i navijači Kotidž osećali kao svoj dom.
Klub je godinama igrao u nižim Nacionalnim ligama da bi tek u sezoni 1949/50 izborio plasman u najjači rang engleskog fudbala kao šampion druge divizije. To je bio najveći uspeh u klupskoj istoriji uz igranje dva puta polufinala FA kupa. Prelazak u viši rang nije prošao kako su se nadali navijači…klub je ispao već posle jedne sezone i čekali su sedam sezona da se ponovo vrate u najviši rang.
Treće polufinale FA kupa 1958. godine najavilo je svetliju budućnost kluba. Klub je nastavio dalje i vratio se na vrh za sezonu 1959/60, što je uvelo u ono što se uglavnom smatra jednom od najuzbudljivijih era u istoriji Fulama.
Klub će provesti devet sezona u najvišoj ligi (najduži period van godina Premijer lige), uglavnom zahvaljujući talentovanoj grupi fudbalera. Kao drugoligaš 1975. godine Fulam konačno stiže do Vemblija i igranja finala FA kupa, protivnik je bio gradski rival Vest Hem. Iako je poražen igranje tog finale je obeležilo sedamdesete godine u klubu. Fulam je odigrao 11 utakmica do finala, šest ponovljenih, što je i danas rekordan broj utakmica na putu do finala u istoriji FA kupa.
Sredinom i krajem sedamdesetih klub je dovodio velika imena ostrvskog fudbala, kao što su Džordž Best i Bobi Mur pokušavajući da izbore viši rang, ali nije urodilo plodom. Usledili su finansijski problemi što je klub dovelo na ivicu propasti, ali se pojavio bivši igrač Džimi Hil i spasao klub od gašenja. Na terenu stvari nisu išle na bolje jer je Fulam u sezoni 95/96 zabeležio najlošiji plasman u svojoj istoriji. 17. su završili u trećem rangu takmičenja.
Miki Adams, bivši igrač, je preuzeo sportski sektor marta 1996. Sledeće sezone je klub imao neuspešnu plej of kampanju, al već naredne sezone je izborio promociju kao šampion treće lige pod trenerskom palicom Kevina Kigena. Petogošnji plan povratka u najviši rang je ostvaren posle četiri godine, sezona 2000/01, kada je Žan Tigana sa klupe predvodio tim, a Lui Saha na terenu rešetao mreže u Prvoj diviziji.
Svoju debitantsku sezonu u Premijer ligi Fulam je zavšio na 13. mestu. Sledeće sezone im je ponuđeno učešće u Intertoto kupu, gde su podigli trofej u dvomeču protiv italijanske Bolonje. Narednu godine klub je provodio u donjem delu tabele sve do dolaska Roja Hodžsona.
Svoju prvu kompletnu sezonu pod palicom Roja (2007/08) završili su na rekordnom sedmom mestu. To je garantovalo izlazak u evropska takmičenja. Taj izlet će se pamtiti dugo na Kotidžu jer je Fulam stigao do finala preko Šahtjora, Juventusa, HSV-a, ali je Atletiko iz Madrida bio bolji u finalu posle produžetaka. Hodžson je posle tog uspeha prešao u Liverpul, a Fulam su u narednim godinama sa klupe predvodili Mark Hjuz i Martin Jol i klub se etablirao kao stabilan prvoligaš i uglavnom završavao u gornjem delu tabele.
U sezoni 2013/14. klub je ispao ponovo u Čempionšip, tu je proveo tri sezone da bi se vratio u elitu sa Slavišom Jokanovićem. U leto 2021. godine klub je preuzeo Marko Silva koji se vratio superiorno u Premijer ligu sa 106 golova u sezoni gde je kapiten naše reprezentacije Aleksandar Mitrović postigao rekordna 43 gola.
Fulam i dalje predvodi Marko Silva, a srce veznog reda čini Saša Lukić čiji dres možete osvojiti u našoj narednoj humanitarnoj akciji! Srećno!
Godine 1907. grupa studenata medicine, koji su se spremali za vojnu karijeru u Politehničkoj školi, osnovali su fudbalski klub pod nazivom „Sevilla Balompié“. Prvi dres tima, bio je belo-plavi.
Prvi predsednik kluba, bio je Alfonso de Castillo Ochoa, a prvi kapiten, koji je takođe i trenirao tim, bio je Manuel Ramos Asencio 1914. godine. Tokom prvih meseci, klub je preimenovan u „España Balompié“ i odlučili su se za skroz plave dresove, kao i bele šorceve.
Klub je registrovan u vladinim kancelarijama 1. februara 1909. godine.
Tim je ubrzo postao poznat, nakon osvajanja prvog „Seviljskog“ kupa 1910. godine, a nastavili su sa osvajanjem istog 1911, 1912 i 1915. godine. Takođe su učestvovali na prvom Andaluzijskom kupu, početkom 1910. godine i bili su pozvani da učestvuju na Španskom kupu, ali to nisu mogli priuštiti sebi, zbog finansijskih razloga.
Kako istorija kaže, fudbalski klub Betis, osnovan je 1909. godine, jer su se tada „odvojili“ od fudbalskog kluba Sevilla. Eladio García de la Borbolla, do tada član upravnog odbora fudbalskog kluba Sevilla, odlučio je da napusti klub i osnuje sopstveni tim. Trebalo bi da budemo oprezni u pogledu verodostojnosti ovih informacija, jer se prva zabeležena utakmica koju je odigrao taj tim Betisa, dogodila 1910. godine.
Tih godina, izašao je naslov u novinama ,,Neiskustvo nedavno stvorenog tima“. Na taj način, pojavio se fudbalski klub Betis.
Godine 1914. Balompié je ponovo osvojio Kup Sevilje i pokrenuti su pregovori o spajanju sa fudbalskim klubom Betis.
Betis je ugašen 1913. godine, u cilju reformiranja sledeće godine, kao rezultat saradnje između José Gutiérrez-a, Eladio Garica de la Borbolla i Miguel Folgada. Ključna intervencija, Markiza od Mohalesa donela mu je kraljevsko odlikovanje ,,Real“ od Alfonsa XIII.
Nakon što su osvojili prvenstvo Sevilje 1915. godine, započeli su deceniju laganog pada i bili su veoma blizu nestajanja sa fudbalske scene, zbog loše finansijske situacije. Zbog tog lošeg finansijskog statusa, polako su ih napuštali i najbitniji igrači u timu. Godine 1918. navijači Betisa su otvorili novi stadion „Patronato“. Njihova plavo-bela oprema boje pauna ostala je u upotrebi do 1920. godine, nakon čega su prema dostupnim informacijama, prešli na varijantu sa zeleno-belim prugama.
Teško je objasniti koliko i na koji način Beticosi vole svoj klub. Klub je prošao kroz sedam teških godina. Igrali su treću diviziju tokom tih sedam godina, ali ih njihovi najverniji navijači nikada nisu izadli, niti prestali da ih bodre. Tokom pedesetih godina, upravo za vreme tog teškog perioda, nastala je čuvena rečenica, koja kaže: ,,Viva er Beti manqué pierda!“ u prevodu ,,Živeo Betis čak i kada gubi“.
Prošlo je 15 godina i Betis se konačno vratio u prvu divizju. Nakon niza sezona, provedenih u trećoj i drugoj diviziji, navijači Betisa su konačno mogli da osete „miris“ prve divizije!
Period između 1959. i 1964. godine, bio je period procvata za klub. Stadion je renoviran, ugrađeni su električni reflektori i stadion je postao vlasništvo kluba.
Po povratku u prvu ligu 1979. godine, pratili su ih sportski uspesi i ponovo su postali „Evro Betis“. Kvalifikacije za Kup UEFA 1982. i 1984. godine i zauzeto drugo mesto u španskoj ligi, obeležile su nekoliko srećnih godina, za navijače zeleno-belih. Taj period, navijači će pamtiti, ne samo po dobrim rezultatima svog tima na domaćem stadionu, već i po tome što je njihov stadion bio domaćin svetskog prvenstva 1982. godine.
Od tada, do 1992. godine, Betis je patio od ekonomske i od sportske krize, što je kulminiralo ispadanjem iz lige 1991. godine. Godine 1994. klub se ponovo vraća u prvu diviziju. Upravo te godine dolaskom Lorenca Sere, na mesto menadžera, Betis je imao savršenu igru, što je rezultiralo rastom prihoda od strane televizijskih kuća, te su navijači dobili tri sezone za pamćenje. U prvoj sezoni, nakon promocije (95/96), Betis je završio kao trećeplasirani na tabeli.
Takođe su završili među prva četiri u sezoni 96/97 i stigli su do finala Kupa kralja, izgubivši od Barselone u produžecima.
Betis je pretrpeo period nestabilnosti, nakon odlaska menadžera Lorenca Sere, odnosno ispadanje iz lige 2000. godine. Već sledeće sezone su se vratili u najviši rang kao drugoplasirani u Drugoj diviziji. Kvalifikovali su se za Kup UEFA sa Huandeom Ramosom na klupi tokom sezone 2001/02. Međutim, nedostatak kontinuiteta, „doneo“ je dve osrednje godine do Serinog povratka. Tokom njegovog drugog „mandata“ na klupi zeleno-belih, 2005. je postala Betisova godina.
Završili su na četvrtom mestu u ligi i osvojili su Kup kralja 2004/05, i to ponovo na stadionu Visente Kalderon, pobedivši Osasunu rezultatom 2:1. Dva meseca kasnije, Betis je postao prvi andaluzijski klub koji se kvalifikovao za Kup šampiona u novom formatu Lige šampiona, eliminišući AS Monaco, koji je bio drugoplasirani iz 2004. Godine.
Sezone 2023/24 klub je završio na 7. mestu u La Ligi, što ih je odvelo u kvalifikacije za Ligu konferencija, koju su uspešno završili. U regularnom delu takmičenja, završili su na ne tako savršenom 15. mestu na tabeli, sa samo 6 postignutih golova na 6 utakmica, i 5 primljenih golova. Međutim, ekipa kreće drugi deo sezone sa znatno boljim rezultatima, a jedan od razloga je dovođenje brazilskog fudbalera Antonija, koji je došao na šestomesečnu pozajmicu iz Mančester Junajteda.
U Playoff fazi takmičenja, eliminisali su belgijski Gent ukupnim rezultatom 3:1, V. Guimaraes (6:2), Jageloniju (3:1), Fiorentinu (4:3). Dana 28. maja 2025. godine u Wroclawu, u finalu su se sastali sa engleskim Čelsijem. Betis je poveo u 9. minutu golom Ezzalzoui-a, na asistenciju Iska i sa tim rezultatom su mirno otišli u svlačionice na petnaestominutni odmor. Međutim u drugo poluvreme, Čelsi je ušao znatno bolji. Golovima Enca Fernandeza, odnosno Nikolasa Džeksona, u 65′ i 70′, Čelsi dolazi do preokreta od 1:2. Sančo je povećao na 1:3 u 83′, a Moizes Kaisedo je stavio tačku na ovo finalno veče golom u 91. minutu meča. Betis završava kao drugoplasirani i ostaje velika žal, jer nisu uspeli da osvoje svoj prvi evropski trofej.
