Poklanjamo originalan dres fudbalskog kluba “Manchester City” (De Bruyne) koji je kupljen u zvaničnoj prodavnici kluba u Mančesteru 🏴
Takođe poklanjamo originalan dres fudbalskog kluba “Espanyol” koji je kupljen u zvaničnoj prodavnici kluba u Barseloni 🇪🇸 i doniran od strane @ybsmkw
Hvala na donaciji.
Za učešće je potrebno:
1. Poslati SMS za pomoć/lečenje bilo koje odrasle osobe ili deteta (na broj telefona bilo koje humanitarne organizacije).
Maksimalno 5 poruka se računa za učešće, ali Vi možete poslati i više.
Sačuvajte dokaz o uplati.
2. U komentaru označite barem jednog prijatelja
(maksimalan broj komentara je 5).
3. Zapratite @dres_za_sms
NAPOMENA: Svaki komentar koji ostavite mora biti propraćen humanitarnim SMS-om, koji je poslat u periodu trajanja akcije.
PRIMER: Ako ostavite 5 komentara = pošaljite 5 humanitarnih SMS-ova.
Poželjno je da podelite ovu objavu i da pozovete prijatelje da nam se pridruže.
Humanitarna akcija traje od 31.7. do 5.8.2025. godine, a nakon toga sledi izvlačenje dobitnika.
Dobitnik broj 1 dobija prvi navedeni dres, a dobitnik broj 2 dobija drugi navedeni dres.
Mogu učestvovati stanovnici 🇷🇸🇧🇦🇲🇪
Zabranjeno je učešće jedne osobe sa više profila.
Svaki pokušaj malverzacije će javno biti prikazan sa svim detaljima.
Hvala @smitmartin__ na vizualu.
Zahvaljujemo se svim profilima na deljenju naših humanitarnih akcija i pomoći u promociji istih.
Priče
Mančester Siti je po prvi put uzeo učešće u najvišem rangu Engleskog fudbala na samom prelasku iz 19. u 20. vek. Nekoliko godina kasnije osvojili su svoj prvi značajan trofej – FA kup i tako postali prvi klub iz Mančestera koji je osvojio veliki trofej.
Nakon tog velikog uspeha, usledio je težak period, kada je klub sankcionisan, a 17 fudbalera je suspendovano zbog finansijskih malverzacija. Dvadesete godine 20. veka su takođe krenule loše zato što je izgorela tribina njihovog tadašnjeg stadiona. Ipak, neka bolja vremena su se naslućivala kada se 1923. godine klub uselio u prostorije novoizgrađenog stadiona pod imenom Maine Road, koji će biti njihov dom narednih 80 godina.
Već tokom naredne decenije Siti se vraća na pobedničke staze i u periodu od tri godine osvajaju novi FA kup i po prvi put postaju šampioni države.
Pedesetih, uz pomoć taktike koja je postala poznata kao Revijev plan, klub je zaigrao u dva finala FA kupa, ali je osvojio ono naknadno 1956. godine. Nesvakidašnja situacija se dogodila upravo u toj finalnoj utakmici, kada je golman Sitija Trautmann doživeo povredu, ali je nastavio da igra do kraja utakmice. Kasnije se ispostavilo da je slomio vratni pršljen i da je malo nedostajalo da izgubi život.
Prvo zlatno doba Sitija se desilo 60-ih i 70-ih. U tom periodu su osvojili ligu, FA kup, Kup pobednika kupova (prvi Evropski trofej) i dva Liga kupa naposletku.
Usledile su decenije neuspeha. Pad je bio toliko izražen da je klub postao trećeligaš. Menadžeri su se menjali kao na traci, a navijači su patili, pogotovo zato što je to bilo zlatno doba za njihovog najvećeg rivala, Mančester Junajted.
Novi milenijum je naslućivao bolje dane, kao što je to bilo selidbom na Maine Road, tako i ovoga puta kada su dobili novi dom – Gradski stadion u Mančesteru.
Iako su ulaganja u klub i pojačanja bila instant, uspeh nije došao na isti način. Tek 2011. godine Siti osvaja svoj prvi značajan trofej nakon onog Liga kupa iz 1976. godine. Osvojen je tada FA kup, a engleski fudbal je mogao samo naslućivati kakva dominacija sledi.
Naredne sezone se odigrala najuzbudljivija završnica na ostrvu ikada. Građani su osvojili titulu prvaka države u poslednjem kolu i to tik ispred svog najvećeg rivala, zahvaljujući onom čuvenom pogotku Aguera.
Manćini nije uspeo da ponovi uspeh naredne sezone, te je umesto njega doveden Pelegrini.
U svojoj prvoj sezoni, Manuel je osvojio Liga kup i vratio trofej Premier lige na Etihad.
Do kraja mandata, Pelegrini je uspeo da donese još jedan Liga kup, ali je nakon nekoliko godina bilo vreme za promene.
Tada već proslavljeni menadžer, Josep Guardiola preuzima kormilo. Prva sezona je bila za zaborav, ali je onda usledila druga zlatna era kluba iz Mančestera.
U periodu od 2017. do 2024. godine, Građani su osvojili 6 od mogućih 7 titula Premier lige. U pomenutom periodu su osvojena i 4 Liga kupa i 2 FA kupa.
Posebno je uspešna bila sezona 2018/19 kada je Siti osvojio sve moguće domaće trofeje i postao prvi tim koji je to učinio u jednoj sezoni.
Najbolja sezona u istoriji kluba je bila 2022/23 kada su u klupske vitrine pristigli trofeji Premier lige, FA kupa i prve ikada Lige šampiona.
Građani su postali Svetski klupski prvaci po prvi put u svojoj istoriji, ali je onda usledio post i period bez uspeha, na koji navijači ovoga kluba nisu navikli poslednjih godina.
Klub je u procesu tranzicije i podmlađivanja ekipe potrošio mnogo sredstava i predstoji nam da vidimo rezultate.
Zbog čega smo zavoleli fudbal? Zavoleli smo ga verovatno uz ćala kada se nedeljom posle ručka gledao Kalčo na „trećem“, pa na Pinku malo kasnije, posle toga se prebaci na BK da se isprate englezi, pa se čeka 15 do 9 da se gleda derbi Kalča te sedmice…kao šlag na tortu je dolazio pregled Premijer lige ponedeljkom uveče.
Zavoleli smo ovu prelepu igru zbog majstorija Bađa, Zuba Ronalda, Zidana, Totija, Rivalda, Savićevića, Figa, Ronaldinja… Ovi malo mlađi zbog Mesija, Ronalda, Mbapea i KEVINA DE BRUJNEA!
Priča koja sledi je upravo o „Đumbirnom Peleu“ kako su ga nazvali u rodnoj Belgiji!
Kevin De Brujne odrastao je u belgijskom gradu Drongenu gde su se doselili njegovi roditelji posle povratka iz Engleske. Svoju fudbalsku karijeru započeo je u lokalnom KVV Drongenu sa samo šest godina. Pošto je po svedočenju oca i učiteljice iz vrtića Kevinu jedina igračka bila lopta, na prvim trenizima je počeo da pokazuje da je ispred svojih vršnjaka. Njegov talenat nije prošao neopažen kod skauta iz lokalnog Genta i posle samo nekoliko meseci treninga su pozvali njegove roditelje sa željom da njihov sin pređe u Gent, ali su oni smatrali da je još mlad za to.
Ljudi iz Genta nisu odustajali i nastavili su da ga prate, da bi nekako konačno uspeli da ubede roditelje da mali Kevin dolazi bar jednom sedmično u Gent i trenira sa njima. Nakon godinu dana, sa svojih osam godina, pitao je oca da li može da pređe u Gent jer su treninzi kvalitetniji. Tako Kevin sam sebi završava svoj prvi transfer u karijeri.
U Gentu se De Brujne porfiliše kao fudbaler kojeg danas znamo. Po sopstvenom priznanju taj period mu je jako pomogao u individualnom razvoju gde je radio mnogo na šutu, tehnici, driblingu i pasu. 2005 godine prelazi u čuvenu omladinsku školu slavnog Genka. U omladinskoj školi svlačionicu je delio sa budućim kolegama iz reprezentacije Origijem i u tom trenutku najboljim prijateljem Tibom Kurtoom.
Kurtoa i De Brujne su bili godinama nerazdvojni prijatelji, čak i dok su igrali u drugim državama, sve dok ga devojka nije prevarila sa golmanom. Kada je saznao za to ljudi iz fudbalskog saveza Belgije su ga pozvali i pitali da li treba da ga odstrane iz reprezentacije što je De Brujne odbio jer se radi o jednom od najboljih golmana sveta, ali je njihov odnos od tada čisto profesionalan.
Kao najbolji polaznik omladiske škole nagrađen je prekomandom u prvi tim, gde je u jedom intervjuu za klupski sajt izjavio da je navijač Liverpula i da mu je idol Majkl Oven. Debi ostvarije na kraju sezone 08/09 i beleži samo tri nastupa dok u sledećoj sa samo 19 godina postaje redovan član startne postave i na 35 utakmica postiže tri gola.Svoj pobednički mentalitet počeo je rano da pokazije, već na prelasku u prvi tim, iako među najmlađima, ljutio se na svoje starije saigrače zbog poraza na treningu ili nedovoljnog zalaganja. Treća sezona u klubu nam pokazije šta Kevin ume i zna, sa pet golova i 16 asistencija vodi Genk do svoje treće titule i prve nakon deset godina. Sledeće sezone De Brujnea smo mogli da gledamo u Beogradu kada je u kvalifikacijama za Ligu Šampiona izbacio Partizan.
Nakon sjajnih igara, te sezone stiže poziv Romana Abramoviča i selibda u Čelzi i njegov London. London je smatrao za drugu kuću jer je njegova majka odrasla u Londonu i roditelji su mu se upoznali u glavnom gradu Engleke. Takođe je svake godine je dolazio za vreme raspusta i Božićnih praznika u London kod babe i dede. Taj period života neće pamtiti po najboljem jer je brzo nakon dolaska u Čelzi prosleđen na poznajmicu u Verder iz Bremena.
Sezona u Verderu je protekla sjajno za De Brujnea i sa 10 golova i 9 asistencija bio najzaslužniji za opstanak u Bundesligi i dobija nagradu za najboljeg mladog igrača lige. Uspešna sezona u Bundesligi izazvala je interesovanje velikih nemačkih klubova ali je tadašnji trener Plavaca Žoze Murinjo insistirao da je Kevin budućnost Čelzija. Reči sa konferencija menadžer plavaca nije pretvorio u delo i dao je šansu De Brujneu na samo šest utakmica do januara te sezone.
2014. godine De Brujne insistira na povratku u Nemačku i klub ga prodaje Volfsburgu. Druga u klubu, a treća zvanična sezona u Bundesligi nam donosi Kevina kakvog znamo danas i poslednjih deset godina. Sa samo 23 godine vodi Volfsburg do drugog mesta iza neprikosnovenog Bajerna, sa čuvenim tandemom “Roberi” a De Brujne osvaja titulu najboljeg igrača te sezone sa sjajnom statistikom od 10 golova i 20 asistencija. Na žalost da ta sezona ne buda savršena za De Brujnea pobrinule su se ne fudbalske stvari.
Njegov najbolji drug iz Volfsburga Žunior Malanda poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Na utakmici protiv Bajerna iz Minhena, sa dva gola i asistencijom predvodio je svoju ekipu do ubedljive pobede od 4-1. Novinari koji decenijama prate Volfsburg tvrde da je to najbolja partija nekog irača u istoriji kluba. Na počeku sezone 2015/16 De Brujne osvaja superkup sa Volfsburgom i prelazi u Mančester Siti.
Leta 2015. godine konstantni pozivi Vensana Kompanija urodili su plodom. Kevin je želeo da dođe u klub koji je u rezultatskom usponu i imao je želju da se ustali u jednom klubu jer mu je supruga tada bila trudna, a Siti je za to bio pravi izbor. Pobednički duh koji od malena imao u sebi i želja da dokaže da je Čelzi pogrešio, vodila ga je da pokaže šta zna. Brzo se ustalio u startnu postavu uz Turea, Silvu i Fernandinja. Jedina sezona pod Pelegrinijem mu je prijala zbog fudbala koji Argentinac gaji. Odmah iza Serhia Aguera bio je drugi strelac ekipe te sezone sa 16 postignutih golova uz 13 asistencija u svim takmičenjima.
U drugu sezonu u klubu ulazi sa novim menadžerom Pepom Gvardiolom. Verovatno su njih dvojica bila ta dva šrafa koja su trebala da klub podignu na top nivo. Totalni fudbal koji preferira Gvaridola je itekako prijao De Brujneu. Ostatak ekipe se pomalo mučio da prihvati Pepove ideje i završavaju kao treći na tabeli,sa narativom da su ekipa koja ne ume da igra protiv velikih timova!
Slede trofejne sezone sa klubom u domaćim takmičenjima, ali uspeh u Evpropi je izostajao. Treba napomenuti 2019/20. statiskički najbolju sezonu u ligi, i jednu od najboljih sezona koju je neki igrač odigrao, sa 13 golova i 20 asistencija. Te sezone dolazi i prva od dve nagrade za najboljeg igrača sezone Premijer lige. U drugoj „korona“ sezoni dolazi i prvo veliko evropsko finale. Na stradionu Dragao Građani su se sastali sa Čelzijem predvođenim Tomasom Tuhelom. Utakmicu je obeležio Kai Haverc koji je postigao jedini gol za pobedu i tako odneo drugi put trofej u glavni grad Engleske.
Gorak ukus u ustima nije dugo trajao, dve godine nakon tog finala dolazi novo na stadionu Ataturk u Istanbulu. Koplja su ukrstili protiv slavnog i uvek neugodnog Intera. Drugo evropsko finale je odigrano „za oko“ znatno slabije nego prvo ali su izabranici Pepa Gvardiole odigrali znatno strpljivije i iskusnije. Strprljivo su čekali šansu i dočekao ju je Rodri koji je glavom zaresao mrežu Intera. Došao je najvedniji klupski trofej u ruke Kevina De Brujnea.
Reprezentativna karijera mu je često osporavana, ali Belgija nikada nije bila neka velika fudbalska sila, a u eri De Brujnea i saigrača bila je redovna na svim velikim takmičenjima i najčešće u zavšnicama takmičenja.
Vrhnuac te ekipe je bilo Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. De Brujne je komandovao ekipom na terenu i doveo ih je do bronzane medalje. Na tom turniru izabran je u idalan tim turnira. Iako je drugi najbolji igrač na turniru bio Eden Azar, mnogi Kevina smatraju za najboljeg igrača Belgije na tom turniru.
Zaostavština Kevina De Brujnea nije samo fudbalska. Otac je troje dece, u braku je sa svojom ženom Mišel, autor je autobiografije u kojoj detaljno objašnjava problem koji je imao sa Tibom Kurtoom. Njegova stidljivost i povučenost su jako izražene van terena i druži se sa gotovo svim drugovima iz detinjstva. Njegov bivši klub Drongen je napravio jedan od najjačih omladinskih turnira na svetu i nazvao ga po Kevinu, a on dolazi svake godine da se druži sa igračima koji učestvuju. Bio je ambasador „Specijalne olimpijade“ u Antverpenu, a takođe je poznat kao veliki humanitarac i mnogo pomaže deci.
Završio je Kevin De Brujne svoju epizodu na britanskom ostrvu, otišao je da produži karijeru u Napulj na stadion „Diego Armando Maradona“ a nama ostaje da uživamo u njegovim fudbalskim čarolijama.
Priču o De Brujneu je za vas pripremio @vladedacko
Fudbalski klub Espanjol je osnovao student inženjerstva sa Univerziteta u Barseloni i to je bio prvi klub koji su osnovali isključivo španci.
Na samom početku se klub dobro pokazao u Katalonskim okvirima, a dva puta su stizali i do finala Kupa Kralja 1911. i 1915. godine, ali su oba puta izgubili od Atletik Bilbaa.
Prvu veliku titulu Papagaji osvajaju 1928. godine kada su trijumfovali u finalu Kupa Kralja. Isti podvig su ponovili 1940. godine, a potom je usledio post od čak 60 godina.
Nekadašnji selektor reprezentacije Srbije, Javier Clemente, koji je tada bio mlad stručnjak, preuzeo je kormilo Espanjola i u svojoj prvoj sezoni ih je doveo do 3. mesta, najboljeg plasmana u ligi u istoriji. Tako su se kvalifikovali za UEFA kup naredne sezone, kada su sjajnim izdanjima protiv velikana svetskog fudbala došli do same završnice kada su nesrećno nakon penala poraženi od Bajera iz Leverkuzena.
Devedesete su bile teške godine za klub. Dva puta su ispadali iz lige, a zbog nagomilanih dugova, morali su da prodaju stadion Sarrià na kojem su nastupali više od sedam decenija.
Navijači su ušli u novi milenijum sa nadom da slede bolji dani i to se odmah i dogodilo. Espanjol je osvojio svoju treću titulu Kupa Kralja pobedom nad Atletikom iz Madrida.
Četvrta i za sada poslednja titula je osvojena šest godina kasnije, kada je upravo čovek sa slike, Raul Tamudo predvodio svoju ekipu do pobede nad Real Saragosom.
Espanjol se na taj način plasirao u UEFA kup i postali su jedina ekipa u istoriji tog takmičenja koja nije izgubila nijednu utakmicu do finala, kada su u Glazgovu na skoro identičan način kao pre 30 godina poraženi na penale od Sevilje.
Walter Pandiani je proglašen za najboljeg strelca turnira.
Period od kada su prodali stadion Sarrià do prelaska na novoizgrađeni stadion Cornellà-El Prat proveli su na Olimpijskom stadionu na Monžuiku.
Tamudo je tako postao jedini fudbaler koji je nastupao na tri domaća stadiona u karijeri za jedan klub.
2009. godine, bivši defanzivac i legenda kluba, Mauricio Pochettino postaje glavni trener i uspeva da opstane u najvišem rangu španskog fudbala sa svojim klubom, iako mu je to bio prvi trenerski posao.
Espanjol je prešao na novi stadion i prvu utakmicu su odigrali protiv Liverpula i slavili rezultatom 3:0. Nažalost euforija nije potrajala dugo, a klub je zadesila tragedija samo šest dana kasnije kada je kapiten i živa legenda kluba, Daniel Jarque, doživeo srčani udar i nažalost izgubio život u 26. godini.
Navijači ga nikada nisu zaboravili i s obzirom da je nosio broj 21, tokom svake utakmice u 21. minutu možete čuti ovacije od strane pristalica kluba.
Poslednjih nekoliko godina Papagaji su šetali između dva najviša ranga španskog fudbal, a trenutno se takmiče u La ligi i nadamo se da slede lepi dani za ovaj klub iz Katalonije.
Dobitnici
