Priče
Argentinska fudbalska reprezentacija je osnovana 1893. godine, a ocem fudbala u toj zemlji se smatra gospodin Hutton.
Argentinska fudbalska asocijacija je prva koja je osnovana u Južnoj Americi i jedan je od najuspešnijih nacionalnih timova u istoriji svetskog fudbala.
Prvu utakmicu fudbalska reprezentacija Argentine odigrala je 16. maja 1901. godine protiv Čilea. Utakmica je igrana u Buenos Airesu, a Argentina je pobedila rezultatom 3:1. Ova utakmica je označila početak dugog i uspešnog puta argentinskog fudbala na međunarodnoj sceni.
Prvi veliki trofej koji je osvojila fudbalska reprezentacija Argentine bio je Copa América 1921. godine. Turnir je odigran u Argentini, a reprezentacija domaćina je pobedila Brazil u finalu, osvojivši svoj prvi značajan međunarodni trofej.
Argentina je osvojila Copa América rekordnih 16 puta, poslednji put 2024. godine, pobedivši Kolumbiju u finalu.
“Albiceleste” su osvojili čak tri Mundijala – 1978. , 1986. i 2022. godine. Svaka generacija je imala fudbalera koji se istakao i postao vođa na terenu, a potom i idol nacije. To su bili Mario Kempes, Diego Armando Maradona i Lionel Messi.
Poslednja dvojica se, pored toga, svrstavaju i među najbolje fudbalere ikada.
U Argentini fudbal je gotovo religija, a utakmice reprezentacije su veliki nacionalni događaji. Država je poznata po svojoj strastvenoj podršci reprezentaciji, posebno tokom međunarodnih turnira.
Mnoge argentinske pesme su posvećene fudbalu, posebno reprezentaciji. Pesma kao što je „La Mano de Dios“ (pesma o Maradoni) postala je prava fudbalska himna.
Lionel Andres Messi je posle ili pre Maradone (to ostavljamo fudbalskim znalcima da odluče) najpoznatiji argentinski fudbaler ikada. Po statistici i po rekordima je to dokazao. Rođen je u Rosariu, Argentini, 24. Juna 1987 godine. Kao dečak je počeo da igra u mlađim selekcijama Newell’s Old Boys-a 1995. godine.
Najveću podršku u detinjstvu, da postane fudbaler, mu je pružala njegova baba.
Nažalost preminula je kada je Leo imao svega 10 godina i nije doživela da vidi svog unuka na najvećoj fudbalskoj pozornici.
Njegova prepoznatljiva proslava gola kako pokazuje prstima ka nebu jeste posveta njegovoj voljenoj baki.
Mesi je tokom odrastanja imao dva idola.
U golgeterskom, napadačkom smislu je to bio Ronaldo, ali u smislu playmaker-a njegov idol je bio tadašnja zvezda u usponu – Pablo Aimar.
U periodu kada je izgubio baku, svoju najveću podršku, zadesila ga je još jedna nevolja.
Dijagnostikovan mu je manjak hormona rasta.
Usledio je težak period za njega i njegovu porodicu, ali je uz pomoć rođaka iz Katalonije uspeo da dođe na probu u Barselonu, tim koji je obožavao.
Iako je prepoznat kao vanserijski talenat, uprava Barselone je oklevala da mu ponudi ugovor te je krajem 2000. godine postavljen ultimatum od strane njegove porodice.
Tadašnji direktor je odlučio da načini ugovor odmah, a jedino što je imao pri ruci je bila salveta.
Početak u mlađim kategorijama Barselone je bio težak.
Zbog problema sa registracijom igrao je samo prijateljske utakmice i Katalonsku ligu.
Zbog povučenosti, saigrači su dugo mislili da je nem, a sve se pogoršalo kada se ostatak porodice vratio u Argentinu, a Leo je ostao sa ocem u Barseloni.
Nakon godinu dana čekanja u La Masiji, konačno mu je omogućeno da nastupa u svim takmičenjima i ubrzo se sprijateljio sa dvojicom saigrača.
Bili su to Gerard Piqué i Francesc Fàbregas.
Ta generacija je nazvana “Baby dream team” i postali su najbolja omladinska selekcija Barselone ikada.
Interesantno je da je u tom periodu Mesi dobio ponudu Arsenala, ali ju je odbio, a Fabregas i Pique su odlučili da prihvate ponude engleskih velikana i da se presele na ostrvo.
Leo je imao dvojno državljanstvo i mogao je da nastupa za Španiju i Argentinu.
Zaigrao je za mlađe kategorije Argentine, a potom je i debitovao za prvi tim 2005. godine u Budimpešti protiv Mađarske.
Prvi nastup na Mundijalu i prvi gol je postigao protiv naše selekcije.
Kada se iz reprezentacije povukao legendarni Rikelme, Mesi je nasledio čuveni broj 10.
Narednih godina je sa kapitenskom trakom na ruci predvodio reprezentaciju na brojnim turnirima, ali je uspeh izostajao sve do 2021. Godine kada osvajaju Copa America, a potom naredne godine postaju I prvaci Sveta.
Poslednju titulu koju je osvojio sa reprezentacijom bila je Copa America prošle godine.
Svetsko prvenstvo za omladince.
Zlatna lopta za omladinca.
Najmlađi fudbaler Argentine na Svetskom prvenstvu
Najmlađi strelac za Argentinu na Svetskom prvenstvu.
Najbolji mladi fudbaler na Copa America.
Olimpijsko zlato.
Zlatna lopta x2 (jedini fudbaler na Svetu koji je to priznanje osvojio u dva navrata).
MVP Copa America
Postao je prvi fudbaler koji je postigao gol u svakoj fazi Svetskog prvenstva.
Fudbaler sa najviše nastupa na Mundijalima – 26.
Klub je osnovan kao Naples Foot-Ball & Cricket Club 1904. godine. Osnovali su ga engleski mornar Vilijam Pots i njegov saradnik M. Bejon.
Godine 1906. uprava kluba je smatrala da je njegovo ime predugačko pa su ga skratili u Naples Foot-Ball Club.
U početnim godinama Fudbalsko prvenstvo Italije je bilo ograničeno samo na klubove sa severa, tako da su se južni klubovi takmičili protiv mornara ili su igrali u kupovima kao što je Lipton kup. U kupu su se takmičili Napoli i U.S. Cittá di Palermo, a Napoli je osvojio tri trofeja.
Godine 1912. klub se razdvojio na dva dela. Jedan je bio Naples Foot-Ball Club, a drugi Internazionale Napoli.
Nakon Prvog svetskog rata su odlučili da se ujedine pod imenom Foot-Ball Club Internazionale-Napoli, poznat i kao FBC Internaples.
U vreme predsednika kluba Đorđa Askarelija, klub 23. avgusta 1926. menja ime u Associazione Calcio Napoli.
- juna 1964. menja ime u Società Sportiva Calcio Napoli.
Tokom sezone 1986/87. osvajaju sve što su mogli, a to je bila najbolja sezona u istoriji Napolija.
Osvojili su „duplu krunu“, pobedivši u Seriji A, a zatim su u finalu Kupa Italije pobedili Atalantu iz Bergama sa 4-0.
- stižu i do titule UEFA kupa, preteče današnje Evropa lige.
Napoli je osvojio svoju drugu titulu Serije A u sezoni 1989/90, nakon što su u trci za titulu bili bolji od Milana sa dva boda prednosti.
Iako je klub u sezoni 1991/92. završio na četvrtom mestu, postepeno su sve slabije igrali, a i finansijski su sve lošije stajali.
Ispali su u Seriju B, sa svega dve pobede u sezoni.
Klub se već u roku od godinu dana vratio u Seriju A.
Nakon toga u sezoni 1999/2000 vodili su tešku borbu nakon koje Napoli ponovo ispada u Seriju B.
U avgustu 2004. Napoli je proglasio stečaj zbog dugova od 70 miliona evra. Filmski producent Aurelio De Laurentis se pobrinuo da Napulj ne ostane bez fudbala. Obnavlja klub pod imenom ‘Napoli Soccer’, budući da nije mogao da koristi staro ime.
Uprkos činjenici da je Napoli morao igrati u tako niskom rangu, imao je veću posećenost na stadionima nego većina klubova iz Serije A. Promociji prvaka iz Serije C prisustvovalo je više od 50.000 gledalaca, što je za današnji fudbal skoro neoboriv rekord.
Aurelio De Laurentis je otkupio prava na staro ime, te je klub u maju 2006. preimenovan u Società Sportiva Calcio Napoli.
Svoj, za sada, poslednji Skudeto, Napoli osvaja u sezoni 2022/23, nakon 33 godine čekanja.
Mnogi će reći da je to bio par kojem je bilo suđeno da budu zajedno. Mnogi će takođe reći da je to bila veza koja je prosto imala sve…. svako moguće osećanje, onu najtanju emociju, neobuzdanu radost, strast, a i poverenje, i nadu …. Naravno, kao u svakoj vezi, i u ovoj je bilo uspona, blaženih, ali i padova, onih uznemirujućih. Ipak, iznad svega toga, postojala je bezuslovna, nepokolebljiva ljubav.
Dame i gospodo, ovo je priča o Dijegu Armandu Maradoni i fudbalskom klubu Napoli.
Odrastajući u ekstremnom siromaštvu, u predgrađu Buenos Ajresa, tačnije u mestu zvanom Vila Fiorito, Dijego je već od malih nogu bio primoran i naučen da staje na stranu potlačenih i siromašnih.
Nikada nije krio da se tokom boravka u Barseloni osećao kao izopštenik, gde su ga lokalci prozvali ‘Sudaca’, što je izuzetno pogrdan naziv za tamnoputog južnoamerikanca.
Dobitnici
