Poklanjamo originalan dres fudbalskog kluba “Arsenal” (Saka), koji je kupljen u zvaničnoj prodavnici kluba u Londonu 🏴
Takođe poklanjamo repliku dresa fudbalskog kluba “Inter” (Lautaro), koji je doniran od strane @top_dresovi_shop
Hvala na donaciji.
Za učešće je potrebno:
1. Poslati SMS za pomoć/lečenje bilo koje odrasle osobe ili deteta (na broj telefona bilo koje humanitarne organizacije).
Maksimalno 5 poruka se računa za učešće, ali Vi možete poslati i više.
Sačuvajte dokaz o uplati.
2. U komentaru označite barem jednog prijatelja
(maksimalan broj komentara je 5).
3. Zapratite @dres_za_sms
NAPOMENA: Svaki komentar koji ostavite mora biti propraćen humanitarnim SMS-om, koji je poslat u periodu trajanja akcije.
PRIMER: Ako ostavite 5 komentara = pošaljite 5 humanitarnih SMS-ova.
Poželjno je da podelite ovu objavu i da pozovete prijatelje da nam se pridruže.
Humanitarna akcija traje do 13.5.2025. godine, a nakon toga sledi izvlačenje dobitnika.
Dobitnik broj 1 dobija prvi navedeni dres, a dobitnik broj 2 dobija drugi navedeni dres.
Mogu učestvovati stanovnici 🇷🇸🇧🇦🇲🇪
Zabranjeno je učešće jedne osobe sa više profila.
Svaki pokušaj malverzacije će javno biti prikazan sa svim detaljima.
Hvala @smitmartin__ na vizualu.
Zahvaljujemo se svim profilima na deljenju naših humanitarnih akcija i pomoći u promociji istih.
Priče
Arsenal je osnovan u Južnom Londonu pod nazivom “Dial Square”. Nakon toga je promenio još dva imena da bi konačno postao samo Arsenal i preselio se u Severni London.
Nakon završetka 1. Svetskog rata, vraćen je u proširenu Prvu ligu, iako se očekivalo da to bude Totenhem. Do dana današnjeg se nikada više nisu vratili u niži rang i jedini su klub koji drži taj rekord.
Od 1913. godine Arsenal je dobio novi dom – stadion Highbury (zvanično ime stadiona je bilo Arsenal) na kojem su nastupali sve do 2006. godine kada su se preselili na Emirates.
Sredinom dvadesetih godina prošlog veka, desio se verovatno i najvažniji događaj u istoriji Arsenala – za menadžera je doveden Herbert Chapman.
Chapman je bio pionir u mnogim aspektima igre i organizacije kluba. Razvio je formaciju 3-2-2-3, poznatu kao WM.
Uveo je upotrebu električnih semafora, sistem za obaveštavanje navijača i numerisanje dresova. Takođe je promovirao upotrebu bele lopte.
Bio je zaslužan za ugradnju semafora na stadionu Highbury i razvoj zapadne tribine.
Arsenal je 1930. godine osvojio svoj prvi FA Cup pobedivši Huddersfield Town sa 2:0. U sezoni 1930/31, Arsenal je osvojio svoj prvi ligaški šampionat, a zatim i 1932/33.
Chapman je iznenada preminuo od upale pluća u januaru 1934. godine, u 55. godini života. Chapmanovo nasleđe živi kroz brojne inovacije koje je uveo i koje su oblikovale moderni fudbal. Njegovo ime je upisano u istoriju Arsenala i engleskog fudbala kao jednog od najvećih menadžera svih vremena.
Tokom tridesetih godina prošlog veka Arsenal je doživeo najslavnije razdoblje, postavši dominantna sila u engleskom fudbalu. Najviši rang su osvojili 5 puta.
Sedamdesete su donele nove trofeje klubu iz Severnog Londona.
Početkom te decenije osvojena je prva dupla kruna – Liga i FA kup.
Iako je decenija počela sjajno, usledio je period stagnacije i izostanka trofeja, da bi tek na samom kraju sedamdesetih u vitrine kluba stigao još jedan trofej FA kupa.
Iako je Arsenal rekorder po broju osvojenih FA kupova, daleko manje uspeha su imali u osvajanju Liga kupa.
Prvi od, za sada dva osvojena Liga kupa, stigao je na zalasku osme decenije prošlog veka, koja je generalno bila izuzetno sušan period za klub.
Nakon 18 godina čekanja na ligaški trofej, Arsenal je uspeo da ga osvoji u sezoni 1988/89.
Tih godina je nastala i čuvena četvorka u zadnjoj liniji nazvana “Famous back four” koju je predvodio Tony Adams, dete Arsenala.
Rane devedesete su donele još jednu titulu prvaka države i to na spektakularan način, izgubivši samo jednu utakmicu. Osvojen je i dabl u vidu FA kupa i Liga kupa u sezoni 1992/93. Za kormilom kluba je tada bio George Graham koji je naredne sezone uspeo da donese i dugo priželjkivani evropski trofej, Kup pobednika kupova.
Tih godina, jedno ime se posebno izdvajalo, a kasnije je postao i klupska legenda – Ian Wright.
1996. godine za šefa stručnog štaba imenovan je francuski trener Arsen Venger. Retko ko bi mogao da predvidi uticaj ovog stručnjaka na Arsenal i engleski fudbal uopšte.
Uveo je nove metode i pristup treningu, oporavku, ishrani i svemu što profesionalnog fudbalera čini boljim.
Ali najvažnije od svega, doneo je lepršav, atraktivan, napadački fudbal i razvoj mladih talentovanih fudbalera u igrače svetske klase.
Nekako je logično da je iz svega toga proizašao i njegov nadimak – Profesor.
Pored ser Aleksa Fergusona, uvršten je u Kuću slavnih Premier lige, a njegova statua se nalazi ispred stadiona u znak zahvalnosti za jedan od najuspešnijih perioda u istoriji kluba.
Tokom Vengerovog boravka u klubu, osvojeno je mnoštvo trofeja – tri puta su bili šampioni države i osvojili su 7 FA kupova.
Posebno se izdvajaju sezona 1997/98 i 2001/02 kada su osvojene duple krune.
Ipak, svaki navijač Arsenala, posebno mesto u srcu ima za sezonu 2003/04 kada su osvojili Premier ligu bez poraza i dobili nadimak “Nepovedivi”.
Nakon 21 godine na klupi Topdžija, Arsen Venger je napustio klub, a njegova zamena je bio Emeri. Teško je bilo sjajnom španskom stručnjaku da odmeni legendarnog menadžera, rezultati su izostali, te je smenjen, a za novog menadžera je postavljen nekadašnji kapiten kluba – Mikel Arteta.
U svojoj prvoj sezoni, Arteta je doneo rekordnu 14. titulu FA kupa. Narednih godina klub je sve više napredovao, ali su titule izostale.
Ove godine Arsenal ima priliku da osvoji Ligu šampiona po prvi put u svojoj istoriji, a ostaje nam da vidimo da li su Saka, Odegaard, Rice, Saliba i ostali spremni da preokrenu rezultat u svoju korist protiv moćne ekipe PSG.
Fudbalski klub Internazionale je nastao 1908. godine, tako što se deo fudbalera koji su nastupali za Milan odlučio da osnuje sopstveni klub zato što su želeli da budu otvoreniji ka prijemu stranaca u svoje redove. Tako da je i samo ime kluba proizašlo iz te želje, a možemo reći, sa ove distance da je to bio vizionarski potez.
U prve tri decenije postojanja kluba, Inter je osvojio tri Skudeta i to svaki put na kraju dekade. Potom su dodali još dve titule krajem tridesetih godina prošlog veka.
Prvi Kup Italije su osvojili na samom kraju tridesetih.
Sa druge strane, bio je to težak period za klub. Fašistički režim je vršio pritisak na klub i došlo je do spajanja Intera sa klubom Milanese i promene imena u Ambrosiana, a potom i u Ambrosiana-Inter.
Ali baš u tim teškim vremenima, Italija je dobila jednog od svojih najvećih fudbalskih sinova i najveću legendu Intera – Giuseppe Meazza.
Nakon 2. Svetskog rata, Inter je početkom pedesetih godina pridodao još dve titule prvaka Italije, a potom je u narednoj deceniji osvojio još tri i tada su po prvi put, nakon osvojenih 10 Skudeta dobili pravo da nose jednu zvezdicu iznad svog grba.
Taj legendarni tim je nazvan Grande Inter.
Taj tim je doživeo veliku nepravdu. Igrali su protiv najvećeg rivala Juventusa, a navijači iz Torina su ušli na teren i utakmica je prekinuta. Inter je proglašen pobednikom, da bi na samom kraju sezone, kada je borba za titulu između ta dva tima bila na vrhuncu, odlučeno da se utakmica ponovo odigra.
Tadašnja uprava Intera je poslala na teren fudbalere mladog tima u znak protesta i naravno, Stara dama je ubedljivo slavila.
Ali ono što je bilo u to vreme najznačajnije, jesu nastupi Intera na Evropskoj sceni. Sjajnim partijama, Nerazuri su osvojili dva uzastopna Evropska kupa (današnja Liga šampiona), a potom i u oba navrata slavili u finalu Interkontinentalnog kupa.
Sedamdesete su donele Interu još dva Skudeta i 1 kup Italije, ali generalno je to bio period tranzicije nakon slavne Grande Inter ere, a potom je usledio i sušni period tokom osamdesetih, kada je osvojen samo po jedan trofej u ligi i u kupu.
Ono što je bilo veoma značajno jeste da je Fudbalska federacija Italije uklonila zabranu dovođenja stranaca u italijanski fudbal, a Inter je odmah prionuo na posao i dovedena su velika imena svetskog fudbala – Müller, Rummenigge, Passarella, a potom i Brehme i Matthäus.
Takođe su u klubu stasali mladi fudbaleri, kao što je bio Zenga, golman koji je tri puta zaredom proglašavan za najboljeg golmana sveta.
Što se tiče domaće scene, najlošiji period za Inter bile su devedesete. Iako je tim imao pregršt zvezda, nijedan domaći trofej nije osvojen.
Ali na Evropskoj sceni su bili sjajni, te je u tom periodu tim u klupske vitrine dodao prvi UEFA kup, a do kraja decenije još 2.
U pohodu na prvi UEFA kup predvodio ih je Lothar Matthäus, zvanično najbolji fudbaler sveta.
Tokom osvajanja drugog UEFA kupa, glavna zvezda i najbolji strelac takmičenja je bio Dennis Bergkamp.
Nova uprava je odlučila da odreši kesu i u relativno kratkom periodu dva puta su oborili Svetski transfer rekord dovođenjem Ronalda iz Barselone i Vierija iz Lacija.
Poslednji osvojeni UEFA kup došao je na krilima mladog Ronalda.
Mnoga velika imena su tih godina zadužila slavni plavo-crni dres – Ivan Zamorano, Roberto Carlos, Paul Ince, Ronaldo, Diego Simeone, Christian Vieri i drugi.
1995. godine doveden je mladić iz Banfilda, koji je nekako na mala vrata ušao u klub i skoro neprimetno u odnosu na ostale zvezde.
Taj mladić je Javier Adelmar Zanetti, koji će provesti u klubu 19 godina, sa kapitenskom trakom će predvoditi klub u najslavnijem periodu. Čak 13 godina će biti kapiten kluba, odigraće najviše utakmica u istoriji za Inter – 858 i postati legenda i simbol Intera.
Početkom novog milenijuma, Inter je polako gradio tim koji će biti zaslužan za najslavniji period u istoriji kluba.
Nakon više od 20 godina čekanja na domaći trofej, Inter je uspeo da osvoji dve titule Kupa Italije za redom.
Nakon Kalčopolija, Interu je dodeljena titula koja ja oduzeta Juventusu, a to je bila prva od 5 vezanih titula koje su usledile.
Za jedan deo titula je zaslužan slavni Mancini, a za drugi legendarni Mourinho.
A dolazak portugalskog stručnjaka bio je uvertira za najbolju sezonu u istoriji Intera.
2009. godine, Inter je u svoje redove doveo nekoliko ključnih fudbalera za predstojeći uspeh. Milito, Motta, Lucio i Sneijder su postali deo Nerazura, ali verovatno najveći transfer je bila prodaja Ibrahimovića, a put Meazze je stiglo skoro 50 miliona eura i slavni Eto’o.
Ipak, čovek koji je obeležio tu najslavniju sezonu bio je Diego Milito. Svojim golom u finalu protiv Rome doneo im je Kup Italije.
Postigao je pogodak u zadnjoj utakmici u sezoni i time obezbedio Skudeto.
A onda je učinio čudo i sa dva pogotka u madridskom finalu savladao Bajern iz Minhena i tako doneo Interu predugo čekanu Ligu šampiona.
Ovaj podvig niko pre, ni posle nije ponovio, te je Inter jedini italijanski tim koji je osvojio tripletu.
Nakon najbolje sezone ikada, usledio je period tranzicije i promene vlasništva tokom kojeg je osvojeno Svetsko klupsko prvenstvo i Kup Italije.
Smenjivali su se igrači i treneri, ali uspeh je izostao.
Nakon skoro deset teških godina, svetlo na kraju tunela se naziralo dolaskom Kontea za šefa stručnog štaba.
U tom periodu u klub su stigla pojačanja koja će oblikovati današnji Inter – Lautaro, Barela i Bastoni, a Lukaku je postao najskuplje plaćeni fudbaler u istoriji kluba.
Nova era je počela osvajanjem Skudeta, ali je kreator uspeha napustio klub, a na njegovo mesto je postavljen Simone Inzagi.
Inzagi je uspeo za sada da osvoji dva kupa Italije i Skudeto, a sada mu predstoji finale i dugo priželjkivana Liga šampiona.
Dobitnici
